Искать в полном словаре
КАЛАЧИК
КАЛАЧИК
ТолкБТС
-а;
м.
;
уменьш.
см
. тж.
калачиком
к
калач
КАЛАЧИК
ТолкМАС
-а
,
м.
1.
уменьш.
к
калач
.
2.
в знач. нареч.
кала́чиком
.
Наподобие
калачика;
подобрав
к
согнутому
телу
руки и ноги.
Задремавший
Ленька
лежал
калачиком
сбоку
деда
.
М.
Горький
,
Дед
Архип и Ленька.
Свернувшись
калачиком
, она [
собака
]
легла
в
стороне
и
тотчас
уснула
.
Арсеньев, Дерсу Узала.
||
Округло
согнув
или
подогнув
(руку, ноги).
—
Пойдемте
? —
сказал
он
,
подставляя
руку
калачиком
.
Куприн,
Яма
.
[
Бережков
]
сел
у
корыта
,
скрестив
ноги
калачиком
.
Бек
,
Талант
.