Искать в полном словаре
МЕТИНА
МЕТИНА
ТолкБТС
-ы;
ж.
;
разг.
см
. тж.
метинка
Метка
,
отметина
.
Ме́тина на
столбе
.
Овца
с метиной на
лбу
.
МЕТИНА
ТолкМАС
-ы
,
ж. разг.
Метка
,
отметина
.
[Наташа]
показала
на
своей
длинной
,
худой
и
нежной
ручке
под плечом --- красную метину.
Л.
Толстой
,
Война
и
мир
.
[
Голубь
], с
белой
метиной на
хвосте
,
распушив
радужное
горло
,
вперевалку
направляется
к
корзине
.
В. Смирнов,
Открытие
мира
.