Искать в полном словаре
ЖЕЛУДЬ
ЖЕЛУДЬ
ТолкЛопатин
-я,
мн
.
-и, -ёй,
м.
Плод
дуба
.
||
прил.
желудёвый
.
Ж.
кофе
.
ЖЕЛУДЬ
ЭтимШанский
Общеслав.
Суф.
производное
(
суф.
-d-
) от
*gelon
, того же
корня
,
что
лат
.
glans
,
род
. п.
glandis
,
арм.
kałin
,
лит
.
gìlė
и т. д.
Желон
<
*gelon
(
ср
.
Желвак
—
Голова
) в
диалектах
еще
фиксируется
.
Родственно
Глотать
,
Жрать
(с
р
на
месте
л
,
см
.
),
желудь
и
буквально
значит
— "
съедобный
плод
".